Ne mogu sve pesme da imaju naslov I

Ne podnosim zvuk američkog roka,

jer si ga ti svirao večerima

i jer sam baš tako uvek videla

sa gitarom, zamišljenog, u farmerkama

ispred Pete

dečaka bolnog pogleda.

Ne podnosim pogled na beogradske solitere

ni bele ni sive,

betonske

iznad kojih se nadvija

sivobelo

maglovito

smogovito

nebo.

Ne podnosim jer odmah osetim toplotu stanova u njima

pod žutim svetlom u dnevnoj sa puno knjiga

i vidim dvoje starih kako se vole i maštaju

da ćemo i mi tako.

Ne podnosim više ni miris tamnjana, ni ukus trešanja, ni boju proleća,

ni ništa što sam volela,

odričem se svega što sam bila

sa tobom

i pre tebe.

Ne podnosim više ni dobrotu ni lepotu ni talenat

jer oni samo su hranili tragiku postojanja

i činili nemogućim ma kakav pokušaj samoodabranja.

U uzvišenosti, u plemenitosti svojoj

vezali su nam ruke

za bilo kakvu borbu

ravnopravnu

izvan nas

i u nama.