Profesori, đaci i poslodavci

Meni su moji studenti i đaci sa kojima sam imala prilike da radim doneli onoliko poštovanja, ljubavi i samopouzdanja koliko su moji nastavnici i profesori uspeli da mi oduzmu tokom mog školovanja. Od prvog razreda osnovne do kraja studija, zaključno sa zavšnim ispitom.

A to poštovanje, ljubav i samopouzdanje nisam im tražila, samo sam im davala. Kažu. Neki moji đaci.

Sigurno znate onaj vic o traženju advokata i sveštenika u Raju? Ono kad dvoje hoće da se razvedu, pa traže advokata, pa hoće opet da se venčaju, pa traže sveštenika? Ali, avaj, teško nalaze. E, ja bih vam tu dodala i učiteljice, nastavnike i profesore.

Mislim, čak i ako ovo dvoje uspeju da se, nakon razvoda, opet venčaju, pa dobiju decu, da l će tamo naći kakvog učitelja da ih uči? 🙂 😉

A sigurno će tamo biti puno dece.

Šalu na stranu. No, zamisli, ta uniforma, bela, crna, plava ili bordo traži svoje. Kasnije ili pre. Moraš da opravdaš to što imaš čast da je nosiš.

Naravno, kapa dole nekolicini časnih izuzetaka. A ima ih, hvala Bogu, nije da ih nema.

Ako ih pitate, te časne izuzetke…pardon, Časne Izuzetke, oni tvrde:
– Deca vam nesigurna izađu iz četvrtog razreda osnovne? – Učitelj kriv.
– Mali broj odličnih učenika u odeljenju? – Nastavnik kriv.
– Mala prolaznost na ispitu? – Pogađate, profesor kriv.

Nisi uspeo, bajo!
Nisi dopreo do njih.
Nisi ih motivisao.
Nisi ih poštovao.
Nisi ih voleo.
Nisi, brate, neki primer.
Tačka.
Nisi, jer u dubini duše misliš da se tu i nema baš šta mnogo poštovati. Ko još poštuje decu, đake, studente? Misliš, misliš to.

Da, naravno da su mnogi roditelji danas neuračunljivi kad se o njihovoj deci radi. Naravno da im previše popuštaju. Naravno da su danas deca previše “samosvesna”. Naravno da možeš sad da letiš s posla jer im se, eto tako, baš i ne sviđaš. Naravno da đaci nisu “kao pre”, ali, šta hoćete, bre?

Kad su đaci bili “kao pre”, vi ste umeli i da ih tučete. I da šutirate. I za uši da vučete. I da ponižavate. I da ismevate, pa da posle te “anegdote” prepričavate po sokacima. Umeli ste i da đaka gledate kroz imućne i uticajne roditelje. Umeli ste i da im kažete “Cccc, crni Taj i Taj/ Ta i Ta, šta će biti s tobom?”
Jes, jes, umeli ste! Čik kažite da niste! I znate šta? Ovi današnji roditelji su mahom baš ti vaši tadašnji đaci. Naslućujete li logiku?

Šta, niste, kao, nikad čuli odrasle ljude kako pričaju o tome?
Ajde?

Niste nikad čuli momke koji se i sad zacrvene kad se sete kako ih je bilo sramota onoga dana na času fizike kad im je nastavnik silu zemljine teže objasnio tako što ih je popeo na klupu, pa im je izmakao ispod nogu?

Ili, niste nikad videli nekada nesigurne devojčice, a sada žene od 35 godina, kako sa suzama u očima pričaju o tome kako su mislile da ne umeju ništa jer ih je učiteljica izbacila iz predstave dan pre predstave sa rečima da “ne umeju to”?

Batina nije iz raja izašla.
I da jeste, nek je primenjuje Onaj što je stvorio i batinu i Raj, otkud tebi pravo, profesore?

Ma nema šanse da deca ne osete ljubav, ako ljubavi imaš. I nema šanse da te ne poštuje đak koga ti poštuješ. I nema šanse da deca ne zavole tvoj predmet, ako ga ti voliš. Nema šanse.

Pa pogledajte samo kako đaci ovih dana brane svog profana!    Naravno, mislim na profesora Vladimira Milojevića i đake Četrnaeste gimnazije. Bravisimo, carevi!

Koliko je ovo dokaz da pravi profesori (čitaj ljudi) uvek budu prepoznati od đaka (čitaj naroda), toliko je i dokaz da smo sami krivi kad nam deca bacaju aviončiće na času, gađaju nas sunđerom i smeju nam se direktno u lice.

Ma sve se vrati na pravi način, nema sumnje.

A za sve one koji će da pitaju sa kojim pravom ja sve ovo pričam, evo odmah da dam odgovor – Pričam sa pravom učenika i studenta, a pomalo i profesora kome su pojedini đaci rekli da ga gotive. 🙂

I imam još samo jednu poruku za sve zlostavljane od strane učiteljica, nastavnika i profesora, a znam da takvih ima puno. Imajte samo strpljenja, vere u sebe i volje da budete sve bolji. I onda, znate šta? Kad najmanje budete očekivali, pojaviće se poslodavac ili neki vaš klijent koji će vam otvoreno reći i pokazati da zaista vredite. Postaviće se prema vama kao čovek prema čoveku, kao stručnjak prema stručnjaku i dokazaće vam da vas poštuje tako što će vam poveriti posao i pošteno vam platiti vaš rad.

Sve drugo su prazne priče. I ovo vam kažem iz sopstvenog iskustva. Nevelikog, ali snažnog. I ipak, iskustva.